Krompir skuplji od banana

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno – proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

– Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara – rekao nam je Ratko Vukićević, jedan od najvećih proizvođača krompira, vlasnik firme „Agromobil“ iz Guče, vodeći stručnjak u ovoj oblasti. – Da nije uvoza iz Rusije, cena bi bila drastično veća.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke…

U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

– Podsećam da se prethodnih godina uvozio krompir koji se prodavao ispod cene koštanja, pa su domaći krompiraši morali da bace sav rod. To je bio najlošiji potez – kazao nam je Vukićević. – Lane je godina bila pogodna za ovo povrće, i ostvareni su najveći prinosi. Male količine su izvezene za Albaniju, Bugarsku, Crnu Goru, ali najveće količine završavaju na domaćem tržištu.

Vukićević je mišljenja da se rekordna godina teško može ponoviti. Kakve su procene ljudi koji vode velike poslove u ovoj proizvodnji?

– Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili, čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena.

MLADI I STARI

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objasnili su nam proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Novosti V.Ilić i PP Media